Prošle je godine svibnju Osnovna škola „Ivana Brlić – Mažuranić“ iz Andrijaševaca proslavila 190. obljetnicu osnutka školstva u tom selu. Obljetnicu smo proslavili primjerenom priredbom, i tom je prigodom nastao sljedeći tekst koji sam kasnije rabila kao metodički predložak u nastavi hrvatskoga jezika, prigodom proučavanja i učenja zavičajnoga govora:

 ……………………

  Dve druge protiv odašiljača

Ja bi sad vama tio ispripovedat šta se ovi dana dogodilo u našoj kući, a i u našemu selu.

   Moj dida kaže da smo sad svi ozračiti i da nam nema više spasa. Što  nas je ostalo potljam rata i no što se rodilo u slobodi, sad će dokrajčit kompjuteri, mobiteli, tablete  i odašiljači za sve te vragove. Mi dica  bit ćemo sve tupaviji da nećemo znat izbrojit ni kokoši u avliji.

   ‘Vako je to bilo. Ja  seo za kompjuter pa ću pisat zadaću iz rvackog, al u sobu gruniše baka Manda i komšinica Kata.One će proučavat  novu mustru za stolnjak. Kažu, neće više eklovat ruže i ljiljane, nego ne male zvezde kake su vidle na zastavi Europske unije. Snaš Kata kaže da ju podsećaje na zvezdice oko Gospine glave – pa će to bit baš zgodno, a i velečasnom će navest taki.

   Dida zagrmio da on neće nikake zvezde iz Evropske unije jer je ona upropastila našeg seljaka, pa ako baka naveze taki stolnjak, može se selit u Njemačku!

   Ne sluša njega baka, nego se okreće k meni:- Ope sedaš za toga vraga! Oči ćeš podsve  pokvarit  i samo ćeš se jedno jutro probudit ćorav! Isto potvrđuje i snaš Kata.

  – Znam ja, bako, da ti ne voliš te nove sprave, al učiteljica je rekla da zadaća mora bit napisana na kompjuteru, jer se to sad tako piše – pokušavam joj objasnit, iako sam joj to kazo već nekoliko put. I sad znam šta će kast pa uletim prije nje:- Mi smo pisali na pločicu, uzam pisaljku i ja sam ope imala peticu iz računa!

   Dida mi je potljam jedne njezine fale reko da to baš i ni’ istina, namignio mi i prstom pokazo da šutim. 

   Neki dan sam joj kazo  da naši učitelji više nemaje  dnevnike, već svi nosaje tablete pod rukom, a ona razrogačila oči i jedva upita: – Isuse i Marijo, ta nisu l’ valda svi bolesni?! Nemoj, dite,  da bi ti uzimo te tablete, to tebi još ne treba! Bože, Bože, kud ide ‘vaj svet?! Decu će nam upropastit!

   Baka Kata oma se nadoveže:

 – I moj je unuk stalno za tim vragim, i stalno pripoveda s nekim iz tog kompjutera, Bože m’ prosti, ko da je poludio…

   Sad ne treba mislit da je snaš Kata zaostala, ma ne! Moderna je ona jer zna i prati sve novosti u selu, čak i one koje se još nisu ni dogodile.  Dida kaže da bi nju trebalo stavit u  evropski sabor, pa kad bi ona lupila šakom o astal i zagalamila Pipl mast trast as, stresla bi se cela Evropska unija!

    Prošle nedilje ona je pokrenila pentinciju jer je čula da se na numeri kraj naše kuće planira gradit veliki odašiljač za mobitele, a to znači da će nas sve ozračit i da ćemo svi podobivat svakake rakove.

  – E, to se neće dogodit dok smo mi žive! – lupile šakom po astalu moja baka i snaš Kata. Obišle celo selo i naterale sve  naše seljane da se podapišu.

   – Kad ‘ni u Zagrebu vide toliko potpisa,  morat će se odustat od podizanja odašiljača! Nećemo mi dat da prije reda pobiju Rokovčane i Andrijaševčane – nek sa svim svetom dočekaje propast zemljini ljudi! Kad to odredi ‘naj gore – protutnjale su nji dve kroz obadva sela.

   I evo dana kad su dve druge pokazale svoju ljubav za rokovački i andrijaševački svet.

   Bučno je krenio bager prema našoj kući, a Stana i Kata pred njega.

   Snaš Kata se raskoračila, raširila podignite ruke pa viče bageristi:

   – Zna l’ ti mater  da ti zračiš ljude svog sela?!

   Dida viče da se maknu jer će i’ bager pregazit, a one odgovaraju:

  – More on projt sam preko nas dve – mrtve!

   Skuplja se okolni svet, došla i televizija pa snimaje druge u raskoraku i obrani.

   Zno sam da i’ neće zgazit pa sam ošo pisat zadaću. Učiteljica je rekla da svatko opiše jedan svoj doživljaj i da sam odredi temu. Meni danas nije bilo teško pronać je.

   Učiteljica je već sigurno čula priče o događaju u Rokovcima, ali nije vidla. Šteta! Baš šteta!

 Tomislava ALBERTOVIĆ