Ja sam Ena. Idem u 3.b razred Osnovne škole Rudeš. Idem na dodatnu matematiku. Moja učiteljica Branka rekla je da održim 1 sat umjesto nje. Pripremala sam se nekoliko dana. Održala sam sat sama sebi barem 10 puta. Sastavila sam listić – neke zadatke našla  sam na internetu, pretražila cijelu kuću i pronašla sve matematičke igre u kući.

Čak sam kupila bombone koje sam namjeravala podijeliti djeci na kraju sata. Taj dan sam za školu obukla sako. Smislila sam i plan b: ako zaboravim ponijeti stvari u školu, improvizirat ću.

Mama je rekla da sam spremna za stručni ispit, a učiteljica pak da sam kao na fakultetu. Kad je došao čas za moj sat bila sam uzbuđena. Bilo je čudno. Svi su mi govorili Vi, dizali ruke i radili što ja kažem.

Kada su rješavali listić najteži zadatak im je bio: Otkrij tajni broj. Ja sam jednoznamenkasti broj. Paran sam. Dvostruko sam veći od drugog neparnog broja. To me malo začudilo. Rješavali su mozgalice na ploči, a nakon toga igrali igre. Ipak mislim da su im se najviše svidjeli bomboni.

Kada je učiteljica pitala koju sam ocjenu dobila, svi su u isti glas rekli PET. Rekli su da to trebamo opet ponoviti. Kada su svi otišli kući ja sam pospremala učionicu.

Čim sam došla kući počela sam ispravljati listiće. Čak sam smislila svoj potpis. Možda jednoga dana i ja postanem učiteljica.

■ Piše: Ena Petrić, učenica 3.b ■ OŠ Rudeš, Zagreb ■