Prije svega, obećaj mi nešto

Rokovnici ili posebne bilježnice čuvat će naše tajne.

Napravila sam kartice s pitanjima koja će učenike potaknuti na pisanje o danu, jelima, prijateljima, uspomenama…  

 Ja sam obećala da neću čitati njihove tajne, a oni su obećali da će paziti na pravila lijepog pisanja.

Zajednički smo sastavili pravila:

• na pitanja odgovaramo potpunim rečenicama
• pišemo veliko slovo na početku rečenice
• imena ljudi i gradova pišemo velikim slovom
• na kraju rečenice stavljamo pravilne rečenične znakove
• nećemo čitati tuđe dnevnike.

 Svakog dana, nakon ručka, učenici uzimaju dnevnike i zapišu nekoliko rečenica. Ako nemaju ideje što pisati, uzimaju karticu s pitanjem. U početku je to bilo jedno pitanje – jedan odgovor.

Dnevnike su pisali po nekoliko minuta i trčali dalje na novu aktivnost.

Kako vrijeme prolazi, pisanje dnevnika naša je omiljena aktivnost i znamo se svi udubiti u pisanje. Neki su se učenici okušali i u sastavljanju pitanja za prijatelje. Popravio nam se pravopis i rukopis. Mislim da je ova aktivnost bila jako uspješna i nastavljamo do kraja školske godine.

Zanima me tko će pisati dnevnik i tijekom praznika.

…………………..

Pripremila: Božidarka HRVAČIĆ, učiteljica razredne nastave | OŠ Gustava Krkleca, Zagreb

Nakon deset godina rada u vrtiću, odlučila sam malo odrasti i poći u školu. Sad radim u produženom boravku u OŠ Gustava Krkleca u Zagrebu. Svoj rad temeljim na kreativnom pristupu učenju, a omiljena mi je izreka ona Alberta Einsteina: „Mašta je mnogo važnija od znanja. Može se sve znati, ali ništa ne napraviti, dok se s malo mašte može napraviti sve.”