Stvarajući Smib, nastojimo da svaki broj bude originalan i zanimljiv, ponajprije djeci, ali i njihovim roditeljima te učiteljima koji se njime služe u nastavi. Zato je Smib prepun raznolikih tema upotpunjenih maštovitim zadatcima. Na taj način potičemo djecu na čitanje i kreativno izražavanje. U sklopu teme Što sve raste pozvali smo djecu neka nam napišu što još raste osim onoga što smo naveli. Dobili smo mnogo pisama, ali jedno nas je oduševilo. Pročitajte ga, pa ćete saznati zašto. Napisao ga je devetogodišnji Milan Boršić iz Područne škole Završje.

Dragi Smibe,

pitali ste što sve raste, a najviše od svega raste moje srce od sreće kad dobijem Smib. I kada me iznenadite darom u nagradnoj igri, raste moja sreća. Hvala! Osim kose i brade, neki vole da im rastu i brkovi: ima ih raznih, velikih i malih, gustih i tankih, a vlasnici se jako ponose njima. Čak je i naslov jedne knjige Što je muškarac bez brkova. Stvarno? Dlake nam rastu svuda: neki ih imaju više, neki manje, neke su svijetle, neke tamne. Naježe se kada nam je hladno ili nas je strah. Žene bi najradije da ih nemaju, kaže moja teta, a slušao sam na TV-u da ih i plivači baš ne vole (ne trebaju) jer bez njih lakše klize kroz vodu i brži su. I životinjama rastu dlake. Katkada rastu zanoktice i stvarno smetaju. Nitko ne bi htio da mu narastu akne! Uši rastu cijeli život, čudim se kako nam onda nisu i veće. Mislim da slon ima najveće uši na svijetu. Kolike uši mogu narasti, to najbolje znaju oni koji se daju prevariti pa im narastu „magareće uši” ili im rastu rogovi. Može rasti i šećer u krvi, bakterije i virusi. Kada su epidemije i pandemije u pitanju, raste broj zaraženih i oboljelih. Zimi raste broj oboljelih od gripe i prehlade. Kada ste vani, a niste u prikladnoj odjeći ili ako je netko beskućnik, a jako je hladno, raste mogućnost od pothlađenosti. Mogu rasti: glad, žeđ, strah, bol, hladnoća, vrućina. Mogu rasti i osjećaji, znatiželja, ljubav, gnjev, bijes, želja za nečim ili nekim. Raste zabrinutost moje mame kada ne govorim što me muči, a tužan sam. Ili kada sam jako bolestan. Raste ljubav, a i moj ponos kada napravim nešto jako dobro. Nekome ponos ili ljubomora naraste toliko da postane zloban. Dobro je kada u ljudima rastu vjera i nada. Nije dobro kada rastu cijene, siromaštvo, glad, količina otpada, pogotovo opasnog. Trebamo paziti kako kupujemo pakirane proizvode. Znanstvenici i statističari prate pad ili rast stanovništva, rast broja ugroženih vrsta, rast nekih drugih populacija, rast broja uništenih staništa životinja i biljaka. Rastu brojevi godina na vremenskoj crti. Rastu naše godine. Ljudi žive u prosjeku 75 godina. Raste životna dob. Raste visina snijega kada pada, a i sige onda rastu s krovova i stabala. Rastu sige u špiljama – stalagmiti i stalaktiti. Rogovi rastu nekim životinjama: jelenu, sobu, losu, jarcu, biku, ovnu, divokozi,, kozi, antilopi… Kljove rastu slonu i moržu, a nosorogu na nosu raste rog. Lavu raste lijepa griva poput kakve krune. Možda ga zato nazivaju kraljem životinja? Rasti može količina padalina. Rastu magla i lokvice poslije kiše. Rastu kuće i neboderi. Raste broj pronađenih planeta, imenovanih zvijezda i galaktika. Raste zagrijavanje Zemlje i količina (broj) otopljenih santi leda i glečera. Raste pjena kada napunim kadu, pripremim kupku i bućkam se. I kada peremo posuđe, naraste sapunica. Kada pušemo balone, oni rastu sve veći i veći, a ako ih previše napušemo, ne mogu izdržati taj rast (a oni nisu od sapunice), pa puknu. Može rasti: popularnost, prodaja, potrošnja (vode, plina, struje, nafte, hrane, novca…). Trebala bi rasti i plaća, kaže moj tata. Meni je najdraže i najslađe gledati kako raste torta ili kolač u pećnici. Može rasti: gledanost TV-a, slušanost (radija), čitanost knjiga, a rast čitanosti Smiba nije upitan.

Voli vas vaš čitatelj Milan

………………

Milanovo nas je pismo oduševilo, pa smo ga nagradili knjigom i zamolili neka nam napiše nešto o sebi. A onda opet iznenađenje i oduševljenje! Nije pisao samo o sebi nego i o svojim učiteljicama, novom učeniku u razredu, a pozdravio je i sve djelatnike škole. Taj drag, iskren, skroman i pažljiv dječak svojim nam je pismom darovao mnogo vedrine i optimizma i potvrdio nam da sa Smibom raste znanje. A svima nam je poslao i najvažniju poruku, osobito važnu u ovo predblagdansko vrijeme: Dobro je kada u ljudima rastu vjera i nada! A kako Milan vidi sebe, pročitajte u nastavku.

 Ja sam Milan BORŠIĆ. Uskoro ću imati devet godina. Učenik sam 3.a razreda PŠ Završje (Varaždinska županija). Do 3. razreda vodila nas je učiteljica Marina Kranjec. Bila je jako dobra učiteljica, puno je radila s nama i puno nas je naučila. Ako čita ovo pismo, pozdravljam je i zahvaljujem na svemu prenesenom znanju. Ponekad sam malo zvrkast i nestašan, ali volim učiti. U ovoj školskoj godini pridružio nam se novi učenik Ilija. Sad nas vodi nova učiteljica Dijana Vincek. Spojeni smo u dva razreda, pa ona uz svoj 2. razred ima i nas trećaše. Ona je isto jako dobra i dobro nas uči. Hvala i njoj, a i svim djelatnicima škole što se brinu za nas i što su nam dobri prijatelji.

Volim čitati Smib i oduvijek volim rješavati križaljke, rebuse i druge zadatke i zagonetke. Od predmeta u školi najviše volim likovni, matematiku i tjelesni. Pjevam u školskom zboru. Volim izrađivati stvari od raznih materijala. Presretan sam zbog knjige o vlakovima koju ste mi darovali. To mi je bila jedna od želja za Božić. Živim s tatom, mamom, bratom, sestrom, bakom i strikom. Najdraža priča mi je Hrabrica, a najdraža pjesma Grga Čvarak.  

Lijep pozdrav od Milana